Тачна година изградње овог места није позната. По казивању народа, као и по понеком писаном трагу, настанак Тресија се везује за доба владавине деспота Стефана. По многима манастир Тресије, саграђен је, као и Кастаљан, у доба владавине краља Драгутина.

У турским записима, спомиње се да је 1560. године у Тресијама било 12 калуђера.

Крајем 17. Века, манастир Тресије је остао у рушевинама, али не и задуго. Игуман манастира Раковица, са својим братством и тресијским монасима, 1709. године обновио је манастир.

Ново рушење манастир доживљава око 1739. године. Непуна два века манастир је остао у рушевинама.

Крајем јула 1935. године, након посете Њ.Св. патријарха Варнаве, за организацију обнове космајских манастира задужен је протојереј ставрофор Стеван Димитријевић, док је за изградњу пројекта обнове био задужен познати архитекта Момир Коруновић. За настојатеља манастира у изградњи постављен је рогачки парох Душан Сурма. Радови су кренули и до зиме 1936. године, озидана је црква, поправљен је прилазни пут и изграђен мост североисточно од храма преко оближњег потока. Године 1937. заустављају се радови на Тресијама, који се настављају 1940. године, када се наставља доградња цркве, а започињу се и радови на изградњи конака. До рата 1941. године, урађен је темељ и започето зидање приземља конака.

Сви радови на здањима манастирским престали су током рата.

Први калуђер после рата био је јеромонах Рафаило Миловановић, који је стигао из Студенице 1947. године, и задржао се две године. Убрзо пристижу и други монаси и искушеници, који су заједно крајем педесетих година привели крају радове на обнови цркве. За унутрашње живописање храма одабран је самоуки народни сликар Јанко Брашић, који је свој посао започео 1958. године. Након завршетка ових радова, 1961. године, његово преосвештенство владика шумадијски г. Валеријан извршио је освећење овог храма.

По сакупљању братства, педесетих година прошлог века, било је неопходно решити питање смештаја. Одступивши од пројекта М.Коруновића, бива изграђена једна правоугаона грађевина на делу претходних темеља. Временом су дограђивани непоходни пратећи објекти првенствено економске намене.

Средином седамдесетих година, тачније током 1976. и 1977. године, отац Јован, који је исту и осмислио, завршио је све радове на мањој згради, месту за богослужење и излагање бројних икона.

1991. године, уз присуство његовог преосвештенства епископа шумадијског др. Саве, са локалним властима, привредницима и заинтересованим грађанима, договорена је изградња новог конака на Тресијама. Већ наредне године започети су радови. Камен темељац је донет са Свете Горе, а поставила га је принцеза Јелисавета Карађорђевић, док је освећење извршио владика шумадијски др Сава. Пројекат је дело архитекте Јована Поповића.

Манастир је посвећен Сабору Светих Архангела Гаврила и Михаила.

Звона манастира Тресије оглашавају се на три места: са старог звоника, са звоника посвећеног Светом пророку Илији и изнад западне улазне капије. Прво звоно у обновљени манастир стигло је 1960. године.