Сибница је имала стару цркву брвнару која је освештана 1652. године. Црква је имала дужину 15, а ширину 10 аршина и била је покривена шиндром. Турци су је три пута палили и до темеља рушили. Претпоставка је да је први пут запаљена 1739. године, други пут 1788. године, а трећи пут 1813. године, после пропасти Првог српског устанка.

После погибије војводе Јанка Катића у Мачви у селу Крњићу, 20. јула 1806. године, његово тело је пренето у Сибницу и сахрањено крај цркве, где је и почивало све до подизања нове цркве са костурницом, у Рогачи.

На месту старе брвнаре, 1821. године почиње да се гради камена црква, задужбина кнеза Милоша, и градња исте је завршена 1823. године.

У прво време сибничку парохију су сачињавали: Сибница, Миросаљци, Араповац, Слатина, Дучина, Дрлупа и Рогача. Од 1837. године у црквеним књигама почињу да се води протоколи венчаних и умрлих, који нажалост нису сви сачувани.

Будући да су зидови и свод камене сибничке цркве препукли, 1847. године, кметови општина које су припадале сибничкој нурији, изјаснили су се да исту треба срушити и на њеном месту подићи нову цркву са звонаром.

Нова црква у Сибници изграђена је тек 1852. године, а довршена 1855. године. Услед оронулости црква је 1922. године затворена, а недуго затим се приступило изградњи нове цркве. Нова црква, коју је 1931. године пројектовао архитекта Д.Андросов, у духу традиције српске средњовековне архитектуре, завршена је 1933. године и у њу су пренети сачувани предмети који су припадали старијим црквама. Иконостас Д.Посниковића, који се и данас налази у цркви пренет је из старије цркве.