Црква у Малом Пожаревцу први пут се спомиње у записима приложника на литургијским књигама у првој половини XIX века. Црква се спомиње као мала пожаревачка црква, о чијим димензијама, односно величини и изгледу не постоје подаци.

Црква св. Илије подигнута је 1862. године као једнобродна грађевина са великом полукружном апсидом и две бочне певнице, које су унутра правоугаоне, док су споља полукружне. Црква је зидана од камена, монолитног је конструктивног склопа, док је споља и изнутра малтерисана. Црква има два портала, западни и јужни, обрађена каменом, са полукружним завршетком и по једном плитком нишом изнад сваког. На јужној и северној фасади постоје по два држача затега рађена у кованом гвожђу. Изнад улаза, као и изнад олтарског дела цркве, налазе се крстови рађени такође у кованом гвожђу.

Иконостас који је првобитно постојао у цркви, није сачуван. Садашњи иконостас, насликао је 1882. године Димитрије Посниковић. У цркви се чува штампан списак општина које су својим прилозима омогућиле израду новог иконостаса, а на појединим иконама постоје и записи ктитора.

Поред данашње цркве постоји висока дрвена звонара, која је подигнута вероватно у првим деценијама XIX века, када је постојала стара црква. Као и већина звонара и ова је била покривена шиндром. Звонара представља значајан примерак народне дрвене архитектуре.