Космај (626 м) је планина у Србији, у околини Сопота. После Авале (506 м) је најнижа планина у Централној Србији. Представља заштићено природно подручје у категорији предела изузетних одлика, са установљеним режимом заштите II и III степена. На њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Иако је Космај ниска планина,  својим изгледом у виду острва доминира у овом делу ниске Шумадије. Назив Космај настао је, по једном тумачењу од келтске речи ,,кос“ (шума) и прединдоевропске речи ,,маи“ (планина). По другом тумачењу, назив Космај везује се за Римљане и њихову митологију: “каса Маиае” јесте ” станиште богиње Маје”. Из даљина посматран изгледа “Ко змај” који се одмара.

Подручје Космаја располаже и неочекивано високим степеном биолошке разноврсности, богато је разноврсним биљним и животињским светом, са бројним представницима сврстаним у природне реткости, угрожене и  ендемичне врсте. На овој планини је регистровано близу 600 биљних врста, око стотину врста птица, преко 300 врста гљива, 50 врста сисара и велики број инсеката. Ко воли да шета шумом, открива лепа места и ретке биљке – на правом је месту. На овој планини постоји око  95 извора.

Планина Космај је интересантна и као ловно подручје јер је богата племенитом дивљачи (зечеви, срне, фазани, јаребице, лисице и препелице). Преко 70 % површине планине је под шумском вегетацијом. Шуме на Космају захватају површину од 670 ха, од чега је 550 ха под листопадним, а 120 ха под четинарским дрвећем. Од листопадног највише има храста, цера, букве и граба, а од четинара преовлађује бор, јела, смрча и кедар. Космај обилује и дивљим и шумским воћем. Читав пејзаж је под вегетацијом. Наиме, док су стрмије стране обрасле шумом, благе падине су под травнатом вегетацијом,  прекривене ливадама и пашњацима, а подножје под воћњацима и њивама. Космај и његова шира околина имају и богато културно материјално наслеђе, са великим бројем заштићених културних добара. Међу значајнијим су: Црква Светих Апостола Петра и Павла у Неменикућу, манастир из средњег века Свети Георгије (Кастељан), Воденица поточара Борикића у Неменикућу и др. Споменик палим борцима Космајско-посавског партизанског одреда, као и костурница погинулим српским ратницима у I светском рату, на Белом камену, су само нека од сведочанстава херојских жртава које је овај крај несебично давао током ратова.

На Космају има трагова, који указују на стара насеља и боравак Римљана на овом простору. У римској епохи, Космај је био значајно рударско средиште. У Народном музеју у Београду се чува збирка Космај која садржи предмете из римског доба, од 1. до 4. века. Благе падине, пропланци, утабане стазе и богата шумска вегетација чине Космај једном од омиљених излетничких локација. На падини Космаја која се спушта ка Сопоту, кроз шуму постоје јасно угажене стазе које су проходне и погодне за шетњу. Такође, дуж пута који води ка врху, на неколико места постављена су одмаралишта са дрвеним клупама и столовима, игралиштем за децу.

Космај представља идеално место за породичне излете, јер је одлично уређен, са довољно путоказа и практичних одморишта. На врху Космаја се налази велики дрвени видиковац са ког се пружа прелеп поглед на читаво подручје. На овој планини нема много угоститељских објеката, што може да засмета, али је на неки начин и предност. Оно највредније што Космај нуди је мир и уживање у нетакнутој, а питомој природи.