У летопису цркве записано је да је неменикућанска црква одувек била на данашњем месту. Летопис бележи и предање да је у овој цркви одслужио службу патријарх Арсеније Чарнојевић приликом велике сеобе Срба 1690. године, и да му је ту био последњи конак у старој постојбини. После Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем, црква брвнара, као и околни манастири Кастељан, Тресије и Павловац спалили су турски освајачи. Црква је обновљена 1708. године и она је прва светиња која је после велике сеобе обновљена. Обнова манастира Тресије почела је 1709. године, док је Кастељан, који се такође налази у атару овог села, и данас у рушевинама.

Црква у Неменикућу од храстових дасака и шиндре, без свода- помиње се у једном извештају Митрополије београдске из 1732. године, за коју се каже да је “прављена има 24 лета”, што значи да је саграђена 1708. године. Ова црква је обновљена 1832. године и од тада се непрекидно обавља служба у њој.

1855. године, на путу ка породичној гробници у Тополи, преноћило је тело младе кнегиње Клеопатре, рано преминуле ћерке кнеза Алексадра и кнегиње Персиде Карађорђевић. Девојке из Неменикућа су преко ноћи изаткале покров за њено тело. Кнеза је то толико дирнуло да је наредио да се сазида најлепша чесма у околини у знак захвалности тим девојкама и мештанима Неменикућа. И заиста, 1856. године сазидана је Клеопатрина чесма. Стара црква била је још у добром стању када су Неменикућани 1864. године решили да саграде нову велику цркву. Намера је била да црква буде налик на велику смедеревску цркву св. Георгија. Завршена 1868. године црква је заиста била грандиозна грађевина за ондашње прилике, али ипак мања од смедеревске. Црква је од 1868. године посвећена апостолима Петру и Павлу.

У порти је данас нарочито свечано око Петровдана када се ту одржава манифестација „Дани Милована Видаковића“.