Први светски рат (1914–1918) оставио је дубок траг у историји човечанства, а Србија је у том рату поднела жртву коју ретко која земља памти: изгубљено је више од једне трећине укупног становништва, међу њима велики број цивила, деце, стараца и најбољих синова отаџбине. Са популацијом која је 1914. бројала нешто више од четири милиона, Србија је изгубила преко 1.247.000 живота, али је остала усправна, слободна и морално победничка.

Тим храбрим генерацијама дугујемо не само сећање, већ и историјску одговорност да не дозволимо да се те жртве забораве. Они су веровали у идеале слободе, правде и достојанства. Веровање које је било јаче од страха, гладовања, рана и хладноће. Њихови подвизи, попут Церске и Колубарске битке, Албанске голготе, Солунског фронта, остали су заувек записани у златним страницама српске историје.

Градска општина Сопот, као део слободарске Шумадије и Космајског краја, носи живо сећање на своје претке који су храбро стали у строј када је било најпотребније. Њихови потомци данас чувају традицију и сећање, не из носталгије, већ из поштовања – и као поруку младим генерацијама да је мир вредност коју морамо чувати, баш као што су они чували слободу.

Данас, када живимо у времену другачијих изазова, морална дужност сваког од нас је да негује мир, заједништво и национални понос. Јер слобода није једном освојена, она се чува – радом, знањем, узајамним поштовањем и одговорношћу.

Јован Дучић:

„Херојство је кад човек сам себе победи,

кад му душа остане усправна

онда кад тело падне.“

Слава јунацима Великог рата. Слава слободи.

С поносом, у тишини и захвалности – сећамо се.