Шта је дијабетес?

Дијабетес је хронична незаразна болест коју карактерише смањена продукција инсулина или неадекватан одговор организма на инсулин. Карактеристика ове болести је да почиње тихо и да може трајати а да пацијент нема никаквих симптома. Некада се дијагноза поставља тек када се пацијент јави лекару због компликација које узрокује дијабетес.

Преваленца

У Србији данас по проценама живи 500.000-1.000.000 особа са дијабетесом. Између 250.000-500.000 још нема постављену дијагнозу.

Фактори ризика

Фактори ризика за појаву дијабетеса су: предиспозиција за дијабетес (наследни фактори), стрес, повећани калоријски унос, гојазност, физичка неактивност, брза храна, храна и пиће пуна шећера…

Симптоми

Симптоми дијабетеса су: губитак телесне тежине, појачана жеђ, појачано мокрење, умор.

Дијагноза

По најновијим препорукама код здравих особа вредност шећера у крви наште треба да буде мања од 5,6 ммол/л, а два сата након оброка мања од 7,8 ммол/л. Уколико код особе откријемо јутарњу гликемију (гликемија наште) већу од 7 ммол/л, или гликемију било када у току дана већу од 11,1 ммол/л уз присуство симптома типичних за дијабетес, са сигурношћу можемо рећи да се ради о дијабетесу.

Терапија

Са дијабетесом се може квалитетно живети. Јако је важно да особе са дијабетесом знају да је дијабетес прогресивна болест. Са прогресијом болести доћи ће и до промена у терапији. Битно је да ове особе знају да промена терапије не представља лични неуспех већ да тиме лекар прилагођава терапију тренутном стању болести.

Дијабетес тип 1 лечи се инсулинском терапијом.

Код дијабетеса тип 2 терапија започиње дијетама и физичком активности. Што се тиче лекова одмах по дијагнози се започиње са једним оралним леком – најчешће метформином. Затим се комбинују два или три орална препарата.

Јако је битно да се и са инсулинском терапијом крене на време. Пацијенти инсулин доживљавају као крај и последњи стадијум болести и веома често имају отпор према овој врсти терапије. Инсулинска терапија има за задатак да надокнади недостатак инсулина у организму. Зато је важно да се ова терапија не одлаже и да се са њом крене на време како би се спречиле комплкације дијабетеса.

Циљеви лечења и компликације

За особе које болују од дијабетеса циљ нам је да гликемија наште буде мања од 7 ммол/л, а да гликемија два сата након оброка буде мања од 9 ммол/л.

Уколико ови циљеви нису постигнути, пацијент је у ризику од компликација дијабетеса. Најчешће компликације су: оштећења нерава, пецкање и трњење ногу, губитак вида, инфаркт, шлог, оштећења бубрега, дијализа, ампутација доњих екстремитета.

Хипогликемије

Посебан проблем у лечењу дијабетеса представљају падови шећера – хипогликемије. Ови падови често могу бити непрепознати од стране пацијента. Најчешћи узроци ових падова су смањен унос хране, повећана физичка активност, повећана терапија. Симптоми хипогликемија су дрхтање, лупање срца, слабост, презнојавање. У тим моментима потребно је узети нешто што ће подићи ниво шећера у крви. Такође јако је битно о овоме попричати са својим лекаром, ендокринологом или се јавити у најближе саветовалиште за дијабетес.

Саветовалиште за дијабетес

У Дому здравља Сопот је отворено саветовалиште за дијабетес. Саветовалиште ради уторком и четвртком од 13 до 14 часова. У саветовалишту раде обучени лекар и медицинска сестра.

Овом приликом позивамo све особе које болују од дијабетеса да се јаве у своје саветовалиште за дијабетес где могу добити корисне савете и едукацију везану за исхрану, физичку активност, терапију или било коју другу тему која им је потребна а везана је за дијабетес.

др Светлана Александрић
ендокринолог
СБИБ Младеновац