Природне лепоте, климатске карактеристике и положај туристичких локалитета Трешње, Космаја, Губеревачких шума као и целог подручја општине Сопот у односу на околне градове и индустријске центре (град Београд) представљају основ за излетнички, рекреативни, ловни, спортски и здравствени туризам. Сви наведени локалитети налазе се у непосредној близини града Београда (28-54 км).

Трешња

Локалитет увучен у посебан мирољубив амбијент у коме доминира вештачко језеро дуго 160 м а широко 25 м, највеће дубине 4 м. Лети се овде може видети доста омладине која долази да се расхлади поред воде. Често се могу видети излетници који спремају роштиљ, бициклисти или људи који су дошли да прошетају по природи.

Губеревачке шуме

Заједно са Космајем и Липовицом представљају окосницу јужног београдског излетничког подручја и још увек су неоткривене вредности за шири туризам. Густе шуме пуне дивљачи сачувале су аутохтону слику и амбијент некадашње Шумадије и неопходно је да се сачувају као вредан, природан национални парк који може организовано да се користи. Обилују изворским водама, а посебно се истиче врло "Прутен" које се налази у срцу саме шуме.
Цело подручје обилује историјским споменицима и мотивима везаним за боравак Римљана у овим крајевима.

Космај

Космај (626 м) је највећа, најпривлачнија и најзначајнија геоморфолошка природна лепота у околини Сопота. После Авале (506 м) је најнижа планина у Шумадији. На њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Главни гребен Космаја полумесечастог је облика и пружа се у правцу југозапад-североисток. Иако је Космај ниска планина, ипак својим изгледом у виду острва доминира у овом делу ниске Шумадије, изнад валовитог неогеног побрђа, рашчлањеног благим речним долинама.
Назив Космај настао је од келтске речи "cos" (шума) и прединдоевропске речи "maj" (планина). Међутим, Римљани су Космај прилагодили митологији јер је добио значење "casa Maiac" - станиште богиње Маје.
Читав пејзаж је под вегетацијом. Наиме, стрмије стране обрасле су шумом (претежно буковом и храстовом, а местимично и четинарском). Благе падине су под травнатом вегетацијом, а подножје под воћњацима и њивама, док су заравни претежно са пропланцима.
На Космају има и разне дивљачи од значаја за ловни туризам (зечеви, срне, фазани, јаребице, лисице и препелице, а некада давно и вукови).
Космајци су учествовали у свим значајнијим ратовима. Били су вешти и храбри ратници. Учествовали су у Боју на Косову 1389. године. Прича се да је из Поповића, Стојан Поповић одвео на Косово 400 ратника, а војвода Дуча 80 коњаника. Такође, према легенди, под Космајем родио се Иван Косанчић, познати српски јунак у Боју на Косову против Турака. У XVIII веку становништво Космаја у турско-аустријским ратовима било је на страни Аустрије.
У Првом српском устанку Космај игра значајну улогу. У Дрлупи 11.2.1804. годиине уперена је прва устаничка пушка против Турака када је рањен злогласни дахија Аганлија. Карађорђе је са устаницима у овом крају попалио турске ханове у Сибници, Дрлупи, Рогачи и Дучини.
У Другом српском устанку Космајци су учествовали на страни кнеза Милоша Обреновића.
Наравно није их заобишао ни Српско-турски рат 1876-1878, затим Балански ратови 1912. и 1913. године.
У Првом светском рату Космајци су имали значајног удела у биткама на Церу и Колубари 1914. године. Затим у делу где се данас налази хотел Космај и базен, где су вођене једне од најстрашнијих борби, одакле је непријатељ био протеран на Саву и Дунав.
У Другом светском рату на подручју Космаја деловао је чувени Космајско-посавски партизански одред.